Posle niza godina, ove zime smo u januaru konačno imali deblji i dugotrajniji snežni pokrivač i u našem kraju. Voćnjacima to nije smetalo, naprotiv, drvoredi su konačno imali priliku da spavaju „duboki zimski san“ – kažu stručnjaci. A da li će ova godina doneti dobar rod, o tome je još uvek rano govoriti.
Za razliku od prethodnih godina, kada su se voćnjaci „budili“ već početkom ili sredinom februara, ove godine je situacija dosta drugačija. Niske temperature i sneg nisu oštetili drvenaste biljke, ali glavni „ispit“ tek predstoji – kaže Hajnalka Bognar Pastor, članica Gradskog veća zadužena za poljoprivredu.
– Period od sredine februara pa nadalje će biti kritičan. Uvek imamo te rane prolećne mrazeve, i na to treba da se obrati pažnja, da se svim mogućim sredstvima sačuvaju biljke od mrazeva. Zašto? Zato što, kada već pupoljci bubre, ima dosta vode u njima, i kada se smrznu, to se kristališe, i uništava tkiva unutar pupoljaka.
„Jači” minusi tokom januara mogu doprineti da bude manje insekata, samim tim i manje štete u voćnjacima.
– Unazad par godina nismo imali tako niske temperature, i onda smo imali i abnormalne brojke što se tiče insekata. Oni nemaju regulaciju telesne temperature, njihovo preživljavanje direktno zavisi od temperature, tako da ja mislim da će ih biti malo manje ove godine. Vreme će pokazati da li sam bila u pravu.
Zaštita voćaka od prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina ne vrši se samo pesticidima već je neophodno i mehaničko čišćenje, tako da posla u voćnjacima ima i tokom zime. Ipak, ključan faktor po pitanju količine i kvaliteta roda biće proleće koje je tek pred nama, a voćari se nadaju da naredni meseci neće doneti velike minuse.