Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski je prilikom nedavnog boravka u Subotici posetila i inkluzivni klub „Zvuci srca“. Tom prilikom razgovarala je sa roditeljima dece sa invaliditetom, a jedna od glavnih tema bila je primena Zakona o roditeljima-negovateljima, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra.
Za nešto više od nedelju dana podneto je više od 3.000 zahteva za ostvarivanje statusa roditelja-negovatelja.
– Većina roditelja se prijavila neposredno u centrima za socijalni rad, a jedan značajan broj njih prijavio se i elektronskim putem, jer smo i tu mogućnost ostavili kao opciju za one roditelje koji žele da se na brži i jednostavniji način prijave.
Roditelji, kako je objasnila ministarka, nisu u obavezi da sami pribavljaju dokumentaciju. Postupak se pokreće po službenoj dužnosti, a neophodnu dokumentaciju pribavljaju centri za socijalni rad.
– Teret dokazivanja prava je na centrima za socijalni rad, koji po službenoj dužnosti pribavljaju neophodnu dokumentaciju kojom se dokazuje ostvarivanje zakonskih prava. Nakon kompletiranja dokumentacije, centri donose rešenje, a zatim se potpisuje ugovor sa Ministarstvom. Od tog trenutka roditelji i formalno-pravno dobijaju status roditelja-negovatelja i ostvaruju pravo na mesečnu naknadu u neto iznosu od 65.000 dinara, uz uplatu poreza i doprinosa, čime bruto iznos naknade iznosi gotovo 90.000 dinara mesečno.
Đurđević Stamenkovski je naglasila i da se roditelju koji na dan podnošenja zahteva ispunjava sve zakonom propisane uslove, status roditelja-negovatelja računa od tog datuma, bez obzira na to kada će rešenje biti doneto. U razgovoru sa roditeljima bilo je reči i o unapređenju sistema socijalne zaštite, posebno kada je reč o brizi i nezi dece i odraslih sa invaliditetom.
Suzana Skenderović, predsednica Udruženja „Autizam Subotica“ i majka deteta sa autizmom, ocenila je da je Zakon o roditeljima-negovateljima istorijski važan za porodice koje su ga, kako kaže, dugo čekale.
– Ovo nam jako puno znači, naročito za one roditelje koji su bili nezaposleni ili koji rade za minimalnu zaradu. Ovo je veliki uspeh i čestitke na prepoznavanju potreba nas, porodica i osoba sa invaliditetom. Mi roditelji koji se bavimo i živimo sa našom decom sa autizmom 24 sata, ovo je nešto neverovatno. Ovim dobijamo sigurnost koju nismo imali.
Mnoge usluge socijalne zaštite dostupne su i u Subotici, ali ovaj zakon, kako je dodala Skenderović, predstavlja važan korak za porodice osoba sa invaliditetom.
Za roditelje koji svakodnevno brinu o deci sa invaliditetom, status roditelja-negovatelja trebalo bi da donese veću finansijsku sigurnost i priznanje njihovog višegodišnjeg rada i brige.