Jesenja setva u subotičkom ataru je u toku, ali njen tempo usporava nedostatak padavina i izuzetno suvo zemljište. Poljoprivrednicima pripremu parcela dodatno otežava tvrda zemlja, koja je na pojedinim mestima bez dovoljno vlage neophodne za kvalitetnu i pravovremenu setvu.
Prethodnih godina u ovom periodu, odnosno krajem septembra, već smo imali nicanje uljane repice. Ove godine je situacija drugačija – zemljište je suvo, pa poljoprivrednici sa setvom čekaju odgovarajuće uslove i kišu koja bi omogućila kvalitetniju pripremu zemljišta i ravnomernije nicanje useva – kaže Damir Varga, direktor Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Subotica.
– Moj savet je da, ukoliko se ne mora, ne treba žuriti sa setvom, već sačekati, s obzirom na to da su i zime u poslednje vreme blaže. Sa setvom se može čekati i do 15. oktobra, odnosno izaći iz optimalnog roka za oko dve nedelje. Iskustvo iz poslednjih godina pokazuje da takav usev uljane repice, iako će zbog zakasnele setve verovatno dati nešto manji prinos, ipak može biti bolji izbor nego kukuruz iz redovne setve. Ako bude bilo padavina, onda bi trebalo zemljište obraditi gruberima, nešto pliće, na dubini od 15 do 20 centimetara, i nakon toga obaviti setvu.
Varga dodaje da su poljoprivrednici i ranijih godina bili prinuđeni da pšenicu i ječam seju u suvo zemljište, ali da će konačan ishod u velikoj meri zavisiti od padavina i vremenskih uslova nakon setve.
– Već početkom oktobra može da se počne sa pripremama. Treba izvršiti redukovanu obradu zemljišta, bilo gruberima, bilo tanjiračama, što zavisi od količine i rasporeda žetvenih ostataka. Nakon toga može da se obavi setva u suvo zemljište i da se sačeka kiša. Čak i usevi koji niknu početkom novembra, u povoljnim uslovima, mogu da daju sasvim solidne prinose. To je sada postala nužnost. Ne možemo više da primenjujemo agrotehniku koja je nekada važila kao pravilo. Moramo da se prilagodimo novim klimatskim uslovima i promenama koje su sve izraženije.
Zemlju u ovom nepovoljnom stanju treba što manje dirati. Traktori su snažni, oruđa su jaka i oni mogu da obrade zemlju, ali je pitanje šta će biti sa njenom strukturom. Gornji sloj je rasprašen i postao je gotovo peskovit. Padavine će uzrokovati stvaranje pokorice, a u takvim uslovima ni kiseonik ne može da prodre u zemljište, jer ono nema odgovarajuću poroznost. Zato ne smemo da uništimo zemljište za druge generacije, ističe naš sagovornik.