Kada se spoje pesak, svetlost, muzika i umetnost, nastaju priče koje ne moraju da se izgovore da bi bile razumljive. Ksenija Simonova, svetski poznata umetnica peščane animacije, već godinama na ovaj način osvaja publiku širom sveta. Pobednica je ukrajinskog takmičenja „Ja imam talenat”, a nastupala je i u američkoj i britanskoj verziji ovog popularnog šou-programa.
Kroz pokrete ruku i pesak koji se neprestano menja, Simonova pripoveda emotivne priče o ljubavi, gubitku, nadi i ljudskoj snazi. Svaka njena animacija nastaje pred očima publike, dok se slike smenjuju, nestaju i stvaraju novi prizori. Tako je i Subotica dobila svoju posebnu umetničku priču, inspirisanu njenom arhitekturom i istorijom.
– Suboticu sam zamislila kao divnu damu iz 19. veka. Inspiraciju sam pronašla u Narodnom pozorištu, ali i u divnim haljinama iz tog perioda. Zatim prelazimo u jedan prelepi kafe, koji se pretvara u Gradsku kuću, a na kraju vidimo Savremenu galeriju – rekla je Ksenija Simonova, umetnica peščane animacije.
Iza svake priče koju stvara kriju se ljudi i njihova iskustva. Putovanja i susreti sa različitim kulturama za Kseniju predstavljaju neiscrpan izvor inspiracije, a posebno ističe gostoprimstvo i dobrotu ljudi u Srbiji.
– Da bih napravila priču, mene prvenstveno inspirišu ljudi. Putujući po celom svetu, upoznala sam mnogo različitih ljudi, ali u Srbiji su ljudi pravo blago ove zemlje. Veoma su ljubazni i dobri. Inspiraciju pronalazim u ljudima, deci i njihovim pričama.
Iako je završila studije grafičkog dizajna, Ksenija Simonova nije planirala da svoje stvaralaštvo predstavlja na velikim svetskim scenama. Njen put ka međunarodnoj popularnosti počeo je sasvim neočekivano, kada ju je suprug, bez njenog znanja, prijavio za audiciju ukrajinskog takmičenja „Ja imam talenat”, na kojem je pobedila 2009. godine.
– I dalje sam iznenađena time koliko ljudi vole moj rad i ono što stvaram. Ja sam osoba iz malog grada, a u meni je umetnik koji voli da crta u uglu svoje sobe.
Njena povezanost sa Srbijom traje više od deset godina. Prvi put je u našu zemlju došla kao turista, a taj susret inspirisao ju je da stvori umetničku priču posvećenu Srbiji. Po povratku u svoj studio napravila je animaciju pod nazivom „Živela Srbija”, koja je ubrzo postala veoma popularna na ovim prostorima.
– Tada sam pozvana u Narodno pozorište u Beogradu da napravim veliku prezentaciju „Srbija u pesku“ Nakon toga obišla sam i druge gradove, Novi Sad, Kragujevac i Kikindu, ali, nažalost, u Subotici još nisam nastupila.
Kseniju Simonovu smo, osim preko njenih radova, upoznali i kroz razgovor, otkrivajući šta je inspiriše i kako nastaju njene jedinstvene priče u pesku. Njena umetnost spaja slike, muziku i emocije, a iza svake animacije kriju se ljudske sudbine i priče koje nas podsećaju da za razumevanje ponekad nisu potrebne reči.